I tako je jednom davno, a možda i ne tako jako davno,
U jedan grad, grad G-glistograd, jedan naizgled nered donio neočekivani red.
Tako je jedna tuga donijela srećicu.
I kad nakon kiše ugledate glistu u našoj zemlji šarenih čizmica, dopustite joj da prođe.
Jer možda je upravo ona jedna glistica koja je na putu u neki drugi, neki novi Glistograd.
I možda je upravo ona ta koja će svojom tugom srušiti neke lažne srećice.
Možda će svojim neredom donijeti drugačiji red.
Onakav kakav bi trebao biti. Slobodan i sretan. Onaj koji vidi i čuje druge.
I možda će to otvoriti neke nove radosti… Možda…
Udah, izdah, srećicaaaa…